Indija stopama Srbije vodi antisocijalnu politiku -- daje budžetski novac popularnima. Deca koja glume u Slumdog milioneru će, iako će im posle Oskara mnoga vrata biti otvorena i iako su producenti filma već odlučili da im pristojno plate i usele u bolje stanove, dobiti po kuću od države.
Time što će par dece živeti u većem luksuzu problem indijskih favela nije rešen, već za nijansu pogoršan. Ali tako funkcioniše jedina gora stvar od Robin Hud države, Superhik država.
25 February 2009
Budžet i marihuana
Kategorija:
Porezi,
Socijalna politika
Kalifornijski kongres će se uskoro izjašnjavati o predlogu zakona za legalizaciju marihuane. Dobro, Kalifornija je liberalna država, ali to nije pravi razlog iza inicijative. U poslednje vreme budžet Kalifornije je u velikim problemima, ne zna kako da ih reši a potrošnju neće da smanji i prihod od oporezivanja marihuane bi pao s neba da zadovolji budžetske apetite političara.
To sada podseća na pravu istoriju iza prohibicije alkohola u SAD uvedene 1920. Prohibicija je ustvari uvedena zato što je kongresmenima tada bilo jeftino da izigravaju moraliste -- 1913. uveden je porez na dohodak, još uvek nisu bila izmišljena sva opravdanja za državno trošenje para koja imamo danas i u budžetu je bilo i viškova. Pre 1913. je porez na alkohol bio jedan od glavnih budžetskih prihoda, ali sa porezom na prihod on je postao manje važan i zabrana alkohola nije skupo koštala kongresmene. Ali kad je udarila velika depresija, prikuljeni porez na dohodak je drastično pao. U isto vreme ideja za potrošnju nikad više i zato su se brzo dosetili novog oblika prihoda i 1934. alkohol je legalizovan.
Pre svega zbog ovoga verujem da će i kalifornijski zakon proći, da će Kalifornija postati prva država koja će legalizovati marihuanu i dati zgodan presedan ostalima. A i za premijera Cvetkovića eto budžetskog predloga kojeg se MMF nije dosetio.
To sada podseća na pravu istoriju iza prohibicije alkohola u SAD uvedene 1920. Prohibicija je ustvari uvedena zato što je kongresmenima tada bilo jeftino da izigravaju moraliste -- 1913. uveden je porez na dohodak, još uvek nisu bila izmišljena sva opravdanja za državno trošenje para koja imamo danas i u budžetu je bilo i viškova. Pre 1913. je porez na alkohol bio jedan od glavnih budžetskih prihoda, ali sa porezom na prihod on je postao manje važan i zabrana alkohola nije skupo koštala kongresmene. Ali kad je udarila velika depresija, prikuljeni porez na dohodak je drastično pao. U isto vreme ideja za potrošnju nikad više i zato su se brzo dosetili novog oblika prihoda i 1934. alkohol je legalizovan.
Pre svega zbog ovoga verujem da će i kalifornijski zakon proći, da će Kalifornija postati prva država koja će legalizovati marihuanu i dati zgodan presedan ostalima. A i za premijera Cvetkovića eto budžetskog predloga kojeg se MMF nije dosetio.
Statut Vojvodine
Kategorija:
Porezi
Novi Statut Vojvodine je podigao prilično prašine. Sasvim opravdano, ako mene pitate, jer takav dokument i treba da prođe ozbiljnu javnu raspravu, kad već Ustav nije.
U javnosti se čuju neki dobri, ali i neki ne baš dobri prigovori. Kao primer lošeg prigovora, navodim izjavu Nenada Popovića, iz DSS-a, koja se svodi na "nije normalno da Vojvodina ima pravo da naplaćuje poreze, jer po našem Ustavu samo država Srbija ima to pravo".
To, prvo, nije tačno. Recimo, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave je dato pravo jedinicama lokalne samouprave da naplaćuju porez na imovinu kao svoj izvorni prihod. Republika jeste postavila neke granice, ali je visina poreske stope i način naplate prepušten opštinama i gradovima.
Jedna druga stvar je ipak bitnija. Ako Vojvođani zaista žele, a izgleda da žele, još jedan nivo vlasti, to zadovoljstvo treba valjda sami i da plate. Na primer, ako pokrajinska Vlada želi da vojvođanskim paorima isplati dodatne subvencije, to onda treba da se isplaćuje iz poreza koje plaćaju samo Vojvođani. Svako drugo rešenje ne bi bilo fer prema ostalim građanima Srbije koji bi te subvencije plaćali, ali ne bi na njih imali pravo. Znači, ne samo da pravo na oporezivanje nije na štetu ostalih građana Srbije, već bi upravo nedostatak tog mehanizma bio potpuno nepravedan.
Ali, pravo pitanje ne treba da bude da li je nešto ustavno ili ne, pravo pitanje treba da bude "Da li je za Vojvođane i vojvođansku privredu dobro da plaćaju dodatne poreze?" Jednoznačni odgovor je praktično nemoguće dati, a jedini ispravni odgovor je "Zavisi šta će i koliko da oporezuju i na šta će te pare da troše."
A što se tiče stvari koje se sada finansiraju iz republičkog budžeta, a preći će u nadležnost vojvođanske Vlade, naravno da to treba da se finansira putem transfera iz republičkog budžeta.
Takođe, bitno pitanje je "Da li će vojvođanske birokrate da vode bolju politiku od republičkih?" u oblastima koje će im biti poverene. Bojim se da nema razloga za pozitivan odgovor. Uobičajen razlog za decentralizaciju (bolje će o tome da vode računa na nižem nivou), ovde baš i nije primenjiv, pošto mislim da nemamo razloga da verujemo da u Novom Sadu bolje znaju pančevačke probleme nego u Beogradu. Sa druge strane, šta god mislili o republičkim ministarstvima, stanje u vojvođanskim sekretarijatima je još gore, makar po onome što sam čuo od jednog visokog pokrajinskog funckionera.
Za one koje zanima ozbiljna rasprava na temu autonomije Vojvodine, predlažem da pročitapolemiku Boška Mijatovića, Dimitrija Boarova i ostalih.
PS. U sred pisanja ovog posta, video sam da je je danas u Politici izašla kolumna Boška Mijatovića upravo na temu Vojvodine, pa pročitajte i to.
U javnosti se čuju neki dobri, ali i neki ne baš dobri prigovori. Kao primer lošeg prigovora, navodim izjavu Nenada Popovića, iz DSS-a, koja se svodi na "nije normalno da Vojvodina ima pravo da naplaćuje poreze, jer po našem Ustavu samo država Srbija ima to pravo".
To, prvo, nije tačno. Recimo, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave je dato pravo jedinicama lokalne samouprave da naplaćuju porez na imovinu kao svoj izvorni prihod. Republika jeste postavila neke granice, ali je visina poreske stope i način naplate prepušten opštinama i gradovima.
Jedna druga stvar je ipak bitnija. Ako Vojvođani zaista žele, a izgleda da žele, još jedan nivo vlasti, to zadovoljstvo treba valjda sami i da plate. Na primer, ako pokrajinska Vlada želi da vojvođanskim paorima isplati dodatne subvencije, to onda treba da se isplaćuje iz poreza koje plaćaju samo Vojvođani. Svako drugo rešenje ne bi bilo fer prema ostalim građanima Srbije koji bi te subvencije plaćali, ali ne bi na njih imali pravo. Znači, ne samo da pravo na oporezivanje nije na štetu ostalih građana Srbije, već bi upravo nedostatak tog mehanizma bio potpuno nepravedan.
Ali, pravo pitanje ne treba da bude da li je nešto ustavno ili ne, pravo pitanje treba da bude "Da li je za Vojvođane i vojvođansku privredu dobro da plaćaju dodatne poreze?" Jednoznačni odgovor je praktično nemoguće dati, a jedini ispravni odgovor je "Zavisi šta će i koliko da oporezuju i na šta će te pare da troše."
A što se tiče stvari koje se sada finansiraju iz republičkog budžeta, a preći će u nadležnost vojvođanske Vlade, naravno da to treba da se finansira putem transfera iz republičkog budžeta.
Takođe, bitno pitanje je "Da li će vojvođanske birokrate da vode bolju politiku od republičkih?" u oblastima koje će im biti poverene. Bojim se da nema razloga za pozitivan odgovor. Uobičajen razlog za decentralizaciju (bolje će o tome da vode računa na nižem nivou), ovde baš i nije primenjiv, pošto mislim da nemamo razloga da verujemo da u Novom Sadu bolje znaju pančevačke probleme nego u Beogradu. Sa druge strane, šta god mislili o republičkim ministarstvima, stanje u vojvođanskim sekretarijatima je još gore, makar po onome što sam čuo od jednog visokog pokrajinskog funckionera.
Za one koje zanima ozbiljna rasprava na temu autonomije Vojvodine, predlažem da pročitapolemiku Boška Mijatovića, Dimitrija Boarova i ostalih.
PS. U sred pisanja ovog posta, video sam da je je danas u Politici izašla kolumna Boška Mijatovića upravo na temu Vojvodine, pa pročitajte i to.
Subscribe to:
Posts (Atom)