Pages

24 October 2012

Amerika bira (2)

Pre prelaska na teren dnevne politike, potrebno je malo više reći o izborima za zakonodavnu vlast u SAD koji su po strani kada je reč o medijskom izveštavanju u svetu, a u Srbiji se gotovo i ne primete. Amerikanci pored izvršne vlasti oličene u predsedniku i potpredsedniku, biraju i zakonodavnu vlast svake druge godine. Kako je ideal američke demokratije da se zakoni donose sporo i kvalitetno, a ne da se štancaju brzo i loše kao što je slučaj u Srbiji, njihovi parlamentarni izbori su osmišljeni da ih sačuvaju od brzih diskontinuiteta. Donji dom, nešto kao naša nekadašnja veća građana, se bira svake dve godine i ima ukupno 435 poslanika. Poslanici se biraju u izbornim jedinicama koje imaju nešto preko 720 hiljada stanovnika u proseku, po većinskom jednokružnom sistemu. U sadašnjem donjem domu prevlađuju republikanci, a sve su šanse da će tako biti i posle ovih izbora. Republikanci imaju nešto manju podršku nego pre dve godine kada su na krilima borbe protiv Obaminih politika odneli dosta ubedljivu pobedu za američke prilike. Interesantno je napomenuti da je praksa prekrajanja izbornih jedinica u skladu sa potrebama većine potpuno legalna i legitimna u SAD, što onome ko ima većinu daje određen vetar u leđa. Ta praksa gerimenderinga postoji od kada je i izbora. Suština je da se izborne jedinice skroje tako da glasači protivnika budu većina u što je manje jedinica, da u njima pobede što je moguće ubedljivije, a da pozicija pobedi u većem broju jedinica sa malom razlikom. Na primer, ako neka teritorija ima četiri jedinice gde u po dve pobeđuju demokrate i republikanci sa po 10% razlike, poenta je da se jedinice prekroje tako da demokrate u jednoj trijumfuju sa recimo, 20% razlike, a da republikanci dobiju u tri sa po 6%. Naravno, ovo je veliko kockanje ako je poziciji rejting u padu.
Kada je reč o Senatu, u njemu ima sto članova koji se biraju na mandat od šest godina, po dva iz svake države. Svake dve godine bira se trećina Senata. Stoga su promene većine moguće svaki put, ali one se najčešće dešavaju postepeno. U sadašnjem Senatu demokrate imaju većinu 53:47 (formalno imaju 52 i jednog nezavisnog poslanika koji je po svemu fan demokratskih politika). Na ovim izborima trka je uglavnom u plavim državama i za sada su demokrate u nešto boljoj poziciji da sačuvaju tanku većinu, mada nije nemoguće ni da republikanci uzmu isto tako tanku većinu od dva poslanika. Postoji 5 bojišta gde će se rešiti izbori i republikancima za većinu treba pobeda u 4 države, sa tri nema većine (o tome ću isto pisati ako se desi), a demokratama je potrebna pobeda u dve od četiri poravnate utrke. Interesantno je da za razliku od Srbije koja teži da se volja sa nivoa republike preslika do sastava upravnih odbora seoskih domova kulture, birači u SAD veoma gledaju ko su kandidati imenom i prezimenom. U Floridi je Romni najverovatnije prelomio izbore u svoju korist, ali će demokrata po svemu sudeći predstavljati Floridu u Senatu. Slično je u Misuriju, gde Romni vodi ubedljivo, a isto tako ubedljivo gubi republikansku kandidat za Senat. Postoje i drugačiji primeri, na primer u Masačusetsu i Konektiketu se vodi ogorčena borba za Senat, a u obe države Obama prilično glatko pobeđuje.
Za razliku od Srbije gde je podela vlasti itekako zaživela, a trenutno je oličena u podeli na aleksandrovsku, ivičnu i mlađansku vlast (u prethodnom sazivu aleksandrovska vlast je bila borisovska), SAD su se odlučile da vlast podele na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Predsednik je suštinski nemoćan da bitno menja stvari u skladu sa svojim željama i agendom ukoliko nema većinu u oba doma Kongresa. Stoga je Obama bio nemoćan predsednik od 2010. godine, što ga je sputalo da uvede još poneku novinu poput Obamakera. Predsednik koji nema podršku oba doma kongresa je pre pravilo nego izuzetak u SAD, što pogoduje stvaranju društvene kohezije i dijalogu predstavnika različitih političkih opcija. Kako su poslanici zaista odgovorni svojim biračima, male su šanse da će neko od njih ići na kanabe kod Romnija ili Obame, po svoju pamet i stav. Levo smetalo u štabu predsednika ne može ni da pomisli da deli lekcije poslanicima, što svakako nije slučaj u Srbiji. Skupština u kojoj se usklađuju interesi regiona, bez da u njoj sede predstavnici ujedinjenih regiona SAD, stvara plodno tle za različite vrste lobiranja, političke trgovine, ali u krajnjoj instanci, uz povremene dogovore koji su čiste "svinjarije" ili "guranje balvana", odluke Kongresa su rezultat nekakvog društvenog konsenzusa. Ne postoji način da niži činovnik administracije ofrlje prevede neki zakon, isti prosledi u Kongres bez da se o njemu diskutuje, a da glasanje bude puka formalnost. Ali tu dolazimo do ključne treće epizode uvoda u glasanje, karaktera američke narodne demokratije kako je ista često pežorativno opisivana od strane evropskih elitista.

18 comments:

Marko Paunović said...

Vezano za "dzerimandering", odnosno prekrajanje izbornih jedinica - koliko ja znam, te odluke se donose na nivou savezne drzave, nakon rezultata popisa, tako je bitno tamo imati vecinu u tom trenutku.

Posto je popis nedavno sproveden, a republikanci imaju nesto vise vlasti na nivou saveznih drzava, ovo izgleda ide njima u korist.

Aleksandar Stevanović said...

Uf, ja mislio da se covek zvao Geri, moja greska. Ovo moze i biti tema posebnog posta kada ne budemo imali inspiracije, ako neko vec nije pisao o tome. Ima i jedan korektivni faktor, dzaba republikancima vlast u Dakotama, Ajovi i Montani, a demokrata u RI, Delaveru i Veromontu, nemaju sta da prekroje.

L2 said...

Tek sada vidim prilog (1 i 2)i trebala bih "uvređeno" napisati da niste u pravu.Ima ponešto vrednijeg štiva o američkim izborima i na našoj jezičkoj sceni po blogovima,portalima,časopisima. I moja malenkost je našla za shodno da ovoj temi posveti dva, po skromnoj proceni,nikako štura priloga.
Kada smo kod Gerija( džerimandering)samo da podsetim da se izgovorimenaguvernera Masačusetsa,Elbridž Geri-ja i naziva daždevnjak(salamander), na koga je ličio iscrtani izborni okrug čiji je on bio autor,iskvariotokom ova dva veka iz „geri“ u „džeri“. Reč džeri-mandering, kojom se označavalo i označava prekrajanje izbornih granica da bi se ostvario bolji rezultat na izborima, uneta je Oksfordski rečnik još pre polovine XIX veka i kao takva danas se koristi širom sveta.
pozdravljam

Steinbrecher said...

@L2

"Ima ponešto vrednijeg štiva o američkim izborima i na našoj jezičkoj sceni po blogovima,portalima,časopisima. I moja malenkost je našla za shodno da ovoj temi posveti dva, po skromnoj proceni,nikako štura priloga."

Kad je već tako, što nas ne uputite na bar nešto od tih blogova, portala i časopisa, nego ostajete na samozatajnoj "uvređenosti"? Pretpostavljam da nisam jedini kome bi bilo drago da na srpskom pročita nešto suvislo o američkim izborima (a da nije na TR)...

Aleksandar Stevanović said...

@ L2

Evo i ja se pridruzujem. Kada sam mislio na pisanije, imao sam u vidu mejnstrim medije.

Vladimir said...

Kao što neki vole Rusiju, tako ja volim Ameriku. :)
Ljubav jeste slepa, ali uspeh da izbunarim i jednu primedbu na njihov izborni sistem. Smatram da je 720 000 stanovnika mnogo za jednu izbornu jedinicu. Čini mi se da, na primer, Britanci imaju mnogo manje izborne jedinice, što je smislenije u slučaju većinskog sistema. Šta mislite o tome?
Spomenuo bih još neki primer za neku demokratsku državu, ali mi nijedna demokratska država ne pada na pamet. :)

Aleksandar Stevanović said...

Sta da tek kazu Indusi gde jedan poslanik predstavlja preko 2 miliona gradjana. Kako bilo, sto manja zemlja to bolja predstavljenost, u CG jedan na 8.000 stanovnika.

Anonymous said...

@Vladimir
Demokratski deficit - pravilo u državama velikim po broju žitelja i prostranstvu. Kada je u pitanju predstavnički dom SAD, to je deo izbornog sistema koji je najvaljaniji u odnosu na senat ili predsednika, baš zbog izbornih jedinica jer za potonje su čitave pokrajine (države su neadekvatan izraz, zastareo) odlučujuće.

Anonymous said...

Sam naziv SJEDINJENE DRŽAVE je potpuno apsurdan.

Anonymous said...

Srki is on the road again...
Damn it,opet moram da prestanem da čitam komentare...
Naziv i suštin su različite stvari,ko kad bi tebi neko Srđane rekao kad si veseo-pa to je apsurdno da neki Srdislav bude vjeseo...

L2 said...

@Aleksandar Stevanović
Moj komentar je pre svega imao za cilj pojašnjenje oko imena Geri, Džeri.Zapažanje o informacijskoj sceni van MM,kojoj i Vi pripadate, bilo je dobronamerno i čudi me da Vas je uopšte dotaklo.No kad je već tako,da dodam par reči.

Srpska medijska scena je na samom dnu i,u uslovima koji se ne menjaju,šta više nastavlja se kotrljanje niz brdo, tu digresiju smatram malim balastom u Vašem tekstu, zbog čega ne bi trebali da se uzrujate.
Šta u principu očekivati od mainstream media? Ja ne očekujem ništa,jer je realnost MM ne samo u Srbiji već i svetu, poprilično tužno. MM su ideološko oružje svugde u svetu i javnost dobro zna koji M medij pripada kojoj političkoj opciji.
I ako krenemo samo od te činjenice,treba li imati bilo kakva očekivanja? Šta je “suvislo” što se može pročitati u najuglednijim svetskim časopisima o američkim izborima,a da nije daleko od istinitog,objektivnog, punog informisanja. To je kao kada bi poverovali tim istim,cenjenim medijima da se demokratski ciljevi ne provode dronovima. Kompletna vanjska politika je,prema suvislom pisanju MM širenje demokratije!

Po mom ubeđenju ozbiljan prilog( analitičan) može izaći jedino ispod pera retkih slobodnih, autonomnih i politički neutralnih ličnosti( dakako rasnih intelektualca). Novinar ne može da bude taj.On je po prirodi pozicije sudionik, često i proizvođač ideologija, pa čak i kada su one maskirane strukom, kao što znate i iz sopstvene branše.
Da ne širimo temu i podsetimo da se u principu angažuju upravo ideološki profilisani novinari,da je njihov prljavi angažman u poslednjim dešavanjima,kod nas i u svetu, poznat i pticama na grani. Po meni je bolje kada ćute, nego kada pišu,bolje je da se drže šturih činjenica,što i jeste najoptimalnije dnevno izveštavanje.
Zanemarimo analitičko novinarstvo koje je i u svetu stvar retkih pojedinaca i pseudo-intelektualce o kojima mi je tek mučno pričati.

I na kraju,šta je sa tom javnošću, nije li to pitanje svih pitanja. Ta javnost,nažalost,ne samo da čita,već guta,te i sadržajno takve medije; na indirektan način ona utiče na njihovu fizionomiju,zato mediji delomično i jesu takvi i kao takve ih ta javnost i zaslužuje.Za čim dakle žaliti? Za medijima koji ne informišu jadni narod ili žaliti narod koji se tupoglavo vrti u krugu sopstvenih političkih uverenja i poteza,koga baš briga za izbore u Americi( kao i sve o čemu Vi ovde pišete). Ako ponekog i zainteresuje pogledaće Wikicu i biće mu,verujte dovoljno, sigurno neće čitati TR, rovariti po blogovima, tražiti informaciju u plastu sena.
Usput,kod mene u medijima vrvi od svih mogućih analiza izbora u Americi,i zaista nemam utisak da se čak ni u svetu ne piše dovoljno, pa i o izborima za zakonodavnu vlast.

Ponavljam suštinski deo mog ( tako sporednog )zapažanja; MM više nisu jedini informacioni glas,i nemoguće je ne uzeti u obzir( vredne) alternativne izvore koji su product entuzijasta iz različitih oblasti zahvaljujući kojima dolazimo do svežih i stručnih informacija.Pa maker bila reč o par primera, pa maker nije sve baš uglancano,ulickano,niti “ suvislo” po nečijim kriterijima, nije baš ni sve za omalovažavanje, niti je kolegijalno.
Posmatrano sa te pozicije,ukupnog internetskog informativnog prostora pitanje nedovoljne informisanosti je bespredmetno, pogotovo izdvajanje srpskog prostora u vreme internetske ere. Upravo je suprotno.Informacioni prostor je zasut do te mere da se, ponekada, vrlo teško odlučiti za izvore informacija.Kvalitet informacija,što ste indirektno dotakli,je najbitniji.To vredi i za stručne informativne sfere, koji nažalost pate od istih bolesti kao i MM svet.Da spomenem najčešću od svih bolesti,novac (u bilo kom obliku uticaja), što bi rekao Somerset Mom, šesto čulo bez kog ne radi ostalih pet.”

pozdravljam

L2 said...

@ Steinbrecher

Vaš zahtev za linkovima ima za cilj da dokaže da nisam u pravu! Smetnuli ste s uma da je u ovakvom slučaju zahtev po sebi smešan ( bez “”),uz sve i detinjast. Ne mislite valjda da čovek može da ima pri ruci spisak linkova po bilo kom opskurnom političkom izboru, isto tako opskurnih političkih ličnosti. Da je nešto drugo u pitanju,dakako iz struke, dobili biste tone linkova.Ali eto, dobronamernosti radi, koju Vi očito ni u prvom komentaru niste shvatili, malo sam proguglala,što mi je oduzelo jedno petnaestak minuta, čisto da Vam ponudim par izvora koji po kojem čitaocu mogu ponuditi nešto suvislih podataka o američkim izborima (a da nije na TR)...” Ne shvatam zašto,kao osoba visokih kriterija, dozvoljavate sebi ovakvo preterivanje.

1. Nova srpska politička misao, 19. Oktobar 2012
Да ли ће Ромни наставити тамо где је Буш стао?
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/amerika-izmedju-obame-i-romnija.html

2. Vreme, br. 1131 ,6.septembar 2012
Humanizacija Mita Romnija
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1070894

3. Danas, 23.oktobar 2012
Romni na “Vi”ostatkom sveta
http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/romni_na_vi_sa_ostatkom_sveta.12.html?news_id=249775

4. Slobodna Evropa,
http://www.slobodnaevropa.org/section/us-elections/2691.html
o izborima sa najelementarnijim podacima o izbornom koledžu, sa biografijama kandidata, te mapom na kojoj se redovno upisuju podaci o istraživanju javnog mnenja fivethirtyeight.com ipollster.com, koja daju objedinjene podatke iz svih 50 država i Distrikta Kolumbija.9
5.Glas Amerike,
redovno izveštavanje, takođe sa podatcima o istraživanjima Galupa i ostalih agencija.
http://www.glasamerike.net/content/us-china-debate/1532518.html

6. Kako je posrnula predsednička kampanja Rona Paula
Balkan magazine
http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-40332/kako-je-posrnula-predsednicka-kampanja-rona-pola

Neki prilozi nisu autorski, već izbor mišljenja istaknutih ličnosti .

7. Šta misli o izborima Paul Krugman
SeeBiz
http://www.seebiz.eu/paul-krugman-ocajno-stanje-republikanaca-nije-nikakva-slucajnost/ar-27033/
8. Ili šta misli o izborima Paul K. Roberts
http://www.srpskilist.net/gledista/zar-su-kriminalci-u-vasingtonu-i-gluvi
( ovo je od tvrdolinijaša kao I sledeći
9.Prljava kampanja predsedničkih kandidata
Dnevni akter
http://akter.co.rs/weekly/33-politika/10526-prljava-kampanja-predsedni-kih-kandidata.html
10.Izbori I nauka –kreacionizam,
Svet nauke ( jedan simpatičan portal iz Niša koga održava par entuzijasta)
http://www.svetnauke.org/1356-predsednicki-izbori-u-sad-evolucija-vs-kreacionizam
izbori I nauka u SAD

Ovo nisu izvori sa kojih ja pijem vodu.Nadam se da ste to shvatili. Niti smo u pitanju Vi i ja.
pozdrav



Speaker said...

@L2
Ja mislim da je kolega Kamenolomac, :) i sam, koliko sam bio u stanju da primetim, jedna veoma solidno informisana osoba, samo hteo da uživa u vašem specifičnom stilu, i zanimala su ga uglavnom ta vaša objašnjenja američkih političkih prilika :)) A, uzgred, Vidoviti Speaker misli da zna gde vi pijete vodu: priznajte, tamo gde i zeka :))

Anonymous said...

Well, mili Milane, nekima nomen definitivno nije i omen. No, o poreklu mog imena očito ne znate dovoljno.

L2 said...

@ Speaker,

U pravu ste.U mojim godinama( neću da upotrebim Vaš omiljeni pridev) bajkovitost stvarnosti je izvor sa kog pije, pa ko drugi nego zeka.
Kamenolomac je na drugoj strani vremena i stvarnosti.Znam da će mi zameriti. Avaj,ne mogu da odolim da mlade duše nesebično žacnem da bi nastavile da oštre umove i jezičko pero. Ne shvataju da je to ravno Božijem daru.Kad jednoga dana utole žeđ i krenu sa tog bojišta sa vetrenjačama, želim im da se nastane u blizini istinskih izvora života u kojima se iz privida sofisticairane kompleksnosti duginih boja izdvaja belina, pra ne-boja, mada lično preferiram drugu,crnu,zbog svega što oličava: eleganciju,glamur, mističnost i lepotu stabilnosti čuvstava.
Speaker,ako ovako nastavim uskoro ću Vam se pridružiti po dužini rečenica, interpunkcijskom šarlatanstvu i moje pisanije, kojim se momentalno mukotrpno bavim ( nedostatak vremena) postaće upitno onima koji ne neguju vaš (Speakerakrotistički ) stil. Biću na kraju prinuđena da Vas uzmem "za" recenzenta, a one koji nas dobro podnose za marketinšku službu.

Speaker said...

@L2
Danas mi besramno laskate, samo zato što sam pogodio da L znači lapin :))) Ali mesto vašeg recenzenta bi bilo velika čast za ovog, originalnog, speakerakrotista i okorelog interpunkcijskog šarlatana :))))

Vladimir said...

@Srđan vs Milan
Slobodan Homen est omen!

@Aleksandar Stevanović
Elem, da se vratimo na Ameriku, koja nije samo rad i znoj. Poenta većinskog izbornog sistema jeste u što učestalijem direktnom kontaktu birača i kandidata. Dakle, što manja izborna jedinica to je bolje po demokratiju.
Ako nisam bio dovoljno jasan, pojasniću na konkretnom primeru - zamislite grešnu Ćićolinu u ogromnoj izbornoj jedinici.

Steinbrecher said...

@L2

Bolje da sam ćutao, jer me vaša argumentacija i stil (o olovci, dakako zašiljenoj ;)), da i ne govorim) daleko prevazilaze :))